Apsolutno u svim debatama prošli su kao bosi po trnju, uz sveopštu ocenu čak i svojih pristalica da je nastup njihovih kandidata bio toliko površan i bez argumentacije da je to vodilo u neminovni debakl. Naravno, to nije nimalo slučajno, već naprotiv, a razloge za njihove katastrofalne nastupe pokušaću da razjasnim u ovom kratkom pisaniju.
Najpre, ubija ih profesorska sujeta. Dobar deo univerzitetskih profesora nije naučio da im neko protivreči, jer žive u sopstvenom balonu da su najbolji i najpametniji, te da se niko ne može da meri sa njihovim znanjem. Puni sebe kakvi jesu kada idu na debatu uopšte se ne pripremaju, jer smatraju da je dovoljna njihova pojava i da će druga strana pred njima početi da drhti čim ih vidi. Međutim, kada debata krene, dolazi do otrežnjenja, ali tada je kasno. Druga strana se priprema i sasula je vešto argumentaciju koju je imala, a koju opet na osnovu ozbiljnog političkog iskustva ume da saspe u nekoliko sekundi i to prostim jezikom koji narod razume. S druge strane, dok se profesor sabere šta ga je snašlo i dok počne da priča prostim, a ne stručnim jezikom, emisija je prošla, a on je u debati doživeo nokaut. Naravoučenije iz svega ovoga je da je političko debatovanje veština i da prepuštati slučaju da na megdan izađeš bez dobrog proučavanja protivnika, detaljnog čitanja njegovih izjava i gledanja njegovih nastupa uz ozbiljno pripremanje taktike kada da se izvrši napad, kako protivniku postaviti nezgodno pitanje, kada udariti svom silinom argumentacijom koju si poneo, jednostavno se zove amaterizam. Predstavnici tzv. studentske liste su istinski politički amateri i zato su u svim debatama bili na podu, gde je sudija mirne duše mogao da izbroji do deset i da prekine meč. Ključni problem kod njih je potcenjivanje protivnika, jer bože moj naspram njih je ćaci, a oni su Bogom dani profesori. Ipak, kad bitka krene i kad ćaci krene da te vrti od nemila do nedraga sa dobro spremnom argumentacijom, profesor obično ne zna gde se nalazi. Tada do izražaja dolazi čuveni stih „Zabranjenog pušenja“ iz pesme „Pamtim to kao da je bilo danas“: „Ko igra za raju i zanemaruju taktiku, završiće karijeru u nižerazrednom Vratniku.“ Recimo, super je što je gospođa Mirjana Nikolić rektor Univerziteta umetnosti u Beogradu, ali nju je Ana Brnabić pregazila u duelu kao plitak potok, što je takođe kasnije učinila i sa Vladimirom Kuzmanovićem. Shodno tome, jasno je da kod predstavnika tzv. studentske liste preovladava apsolutni amaterizam u vezi sa politikom, te da ovi izbori nisu njihov momenat. Moraće još mnogo vode Dunavom da prođe, pa da oni kao takvi amateri dođu do nekog nivoa da mogu da pobede taktiku Aleksandra Vučića. Sve što su inače uradili u dosadašnjoj kampanji, mimo ovih duela gde su doživeli katastrofu, bilo je pucanje u sopstvene noge. Ta nabeđenost, glumatanje nekakve elite, podignuti nosevi i namera da omalovažavaš protivnika dovela ih je do ozbiljnih problema koji do kraja kampanja teško mogu da se isprave. Možda u nekoj drugoj priči ukoliko budu vredno radili nešto naprave, a sada je poraz 25. oktobra gotovo zacementiran.
Knjigu u šake, dragi profesori, politika se uči.